Serbian (Latin)English (United Kingdom)
Font size A+ | A-
Stojković o mogućnostima lečenja matičnim ćelijama

Matične ćelije će u budućnosti biti resenšnje za veliki deo ljudskih bolesti poput bolesti srca, povrede kičmene moždine, dijabetesa tipa 1, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i pri lečenju nekih vrsta kancerogenih oboljenja, ali to vreme još nije došlo, kaže za naš sajt dr Miodrag Stojković.

Kada će matične ćeije iz laboratorije stići do pacijenata?

„To niko sa sigurnoću ne može da kaže jer ponekad prođe 10 do 15 godina od ispitivanja na životinjama do predkliničkog i kliničkog ispitivanja na ljudima, a iza toga sedi odborenje za masovnu primenu, koje je povezano za nizom zakonskih regulitiva. Ovo je pionirski rad i matične ćelije moraju da pređu, zapravo, isti onaj put koje su prešle adutne matične ćelije. Ipak, ostavljam mogućnost da taj rok bude i kraći jer se u regenerativnu medicinu svuda u svetu ulaže veliki trud i novac.

Prema dostupnim informacijama, u mnogim zemljama je već počelo lečenje  embrionalnim matičnim ćelijama.

„Reč je o pseudonaučnicima i pseudolekarima u zemljama gde nema veće kontrole kao što je, na primer, Indija i Kina. Ali to je veliki rizik za pacijente jer se ne zna kakve neželjene posledice mogu da proizvedu matične ćelije koje predhodno nisu prošle proceduru o kojoj govorim. Prema mojim informacijama, ni jedan pacijent nije izlečen u tim divljim laboratorijama, iako su pacijenti davali velike sume novca. S druge strane adutnim matičnim ćelijama se dugi niz decenija vrlo uspešno leče krvne bolesti. U Kaliforniji kreće jedna studija sa pacijentima koji pate od povrede kičmene moždine gde bi trebalo da se primene embrionalne matične ćelije, ostaje nam da vidimo ishode ove ozbiljne studije.

Kakva je razlika između embrionalnih i adutnih matičnih  ćelija?

„Adutne ćelije se uzimaju iz odraslog organizma, uglavnom iz koštane srži ili pupčane vrpce. To su multipotentne ćelije, odnosno, imaju potencijal da daju više vrsta tipova ćelija, ali ne sve, dok su embrionalne matićne ćelije pluripotentne i mogu da daju sve vrste tipova ćelija. Dakle, adutnim ćelijama je limitirano lečenje jer ne daju veliki broj ćelija a od starog organizma je nemoguće izdvojiti veliki broj matićnih ćelija“.

Vaš tim na  Univerzitetu u Valensiji radi na pronalaženju rešenja za povrede kičmene moždine. Dokle ste stigli?

„Povrede kičmene moždine i bolesti srčanog mišićnog tkiva imaju najveću perspektivu za lečenje jer su naučnici već uspeli da pod kontorlisanim laboratorijskim uslovima dobiju te vrste ćelija iz matičnih ćelija. Kad ćelije dobijemo u plastičnoj šolji vidimo kako nervne celije ili kako u toj šolji pulsira srce. Američki naučnici  su najdalje otišli na primeni embrionalnih matičnih ćelija kod bolsti srčanih mišića, a mi smo blizu rešenja za kičmene povrede. Pacovi su prihvatili diferencirane matične kičmene ćelije. Pokreću svoje zadnje ekstremitete, penju su uz kavez i uzimaju hranu koristeći prednje ekstreminite. Sada ispitujemo šta matična ćelija radi na transplantovanom mestu, ispitujemo njenu sudbinu i kako se ponaša nakon transplantacije.

Vi ste u Engleskoj radili na diferecijaciji matičnih ćelija za lečenje šećerne bolesti.

„Time se bavim i u Španiji, zapravo timovi kojima rukovodim bave se dobijanjem ćelija koje produkuju insulin za lečenje šećerne bolesti tip 1 i dobijanjem srčanih ćelija iz matičnih ćelija. Bavimo se i dobijanjem matićnih ćelija iz perifernih krvi, odnosno, adutnih matičnih ćelija. Želimo da ih dobijemo pod laboratorijskim uslovima, ali postoji problem što one ne mogu da se drže dugo u plastičnoj šolji kao embrionalne i mi sada pokušavamo da na njima primenimo iskustvo stečeno pri dobijanju embrionalnih ćelija. Imamo i jednu vrlo važnu aplikaciju matičnih ćelija, a to je da se ona koristi za ispitivanje novih lekova, kako čovek ne bi više služio kao zamorče.

Sa kojim se problemima srećete u radu?

Najveći problem naučnika u svetu je način aplikacije matičnih ćelija. I dalje postoji dilema da li ćemo matićne ćelije ubrizgati na mesto povrede, ili preko krvi kako bi se mobilisala ćelija i otišla na mesto povrede. Ako je povreda starijeg datuma, onda terapija nije efikasna jer matične ćelije ne mogu da prodru kroz ožiljno tkivo. Razmišlja se o tome kako eliministai taj problem - da li osvežiti ranu ili pribeći drugim metodama.

Američki istraživači su  nedavno uspeli da pretvore matične ćelije u ćelije koje ubijaju tumore. Da li je to put za pronalaženje leka protiv kancera, bolesti 20 i 21. veka?

„Oni nisu, čak, došli ni do miša. Sve što su uradili, uradili su u plastičnoj šolji. Iz jedne embrionalnu ćeliju dobili su ćeliju -  prirodni ubica koja čisti organizam od, na primer, tumora. Pomešali su diferencirane matične ćelije sa ćelijama tumora i nakon analize te  kulturne podloge videli su da te matične ćeile uništavaju ćelije raka. Treba, međutim, da se pređe na konkretni model, da se ubruzgaju ćelije u organizam jer su tu sasvim drugačiji uslovi nego u plastičnoj šolji. Ubeđen sam da matične ćelije ne mogu da budu univerzalno sredstvo za lečenje svih vrsta raka, ali nam služe da saznamo kako ga pobediti. Da li će tako biti i za 10 godina, ne mogu sa sigurnošću da kažem.

Vas opsedaju bolesni, traže pomoć, šta im poručujete

„Svima kažem da matične ćelije nisu sveta vodica i da ne postoji čak ni nagoveštaj da mogu da leče sve bolesti ovoga sveta. Njima ne može, kako se često veruje, da se izleči ni sterilitet. Pomoću embrionalnih matičnih ćelija u ovom trenutku nije moguće lečiti ljude. To treba svi da znaju, ali, svima poručujem da nade ima i da se moraju naoružati strpljenjem.  Osim toga, preporučujem im da se dobro informišu i da u želji za ozdravljenjem ne odlaze kod nadrinaučnika i lekara jer će uzalud baciti svoj novac“, poručuje dr Miodrag Stojković.

 
Copyright 2008 SPEBO Leskovac :: Hosted by IT Net::